Заједно за економски напредак

Као предсједник Републике бићу представник наше привреде. Дужност је предсједника Републике и да учествује у подстицању отварања радних мјеста и чувању постојећих.

Српска мора да обнови привреду – како у западном, једнако тако и у источном дијелу Републике.

Именоваћу економски савјет. У раду савјета ће учествовати истакнути привредници који имају добре пословне резултате, одговоран однос према радницима и који редовно плаћају порез. Нека и тим путем легитимно и легално утичу на економску политику.

Хитне мјере су: обезбјеђивање средства за супституцију увоза и за подстицај страних директних инвестиција, смањење основне каматне стопе на средства од приватизације пласирана у привредне субјекте производног карактера из неразвијених и изразито неразвијених општина до 1%, а за привредне субјекте производног карактера из развијених и средње развијених општина до 3%, ревизија приватизације посебно у дијелу уговорених обавеза, нови закон о ревизији приватизације, активности на реструктуирању неприватизованих предузећа за које тренутно не постоји интересовање инвеститора и промијена Закона о ПДВ-у увођењем пореских ослобађања и диференциране стопе за основне животне и дјечије намирнице.

Обавезаћу будућу Владу да утврди дугорочну економску политику у виду нове економске политике. Концепт подразумијева да се економски простор отвори, с тим да држава преузме подршку за консолидацију неколико кључних стратешких привредних грана у којима постоје објективни услови за конкурентност.

Најозбиљнији кандидати за такав статус су електроенергетски сектор, пољопривреда, грађевински сектор, дрвопрерађивачка индустрија и туризам. Ове привредне гране требало би подржати и другим инструментима, посебно неком врстом националне банке, попут већ постојеће идеје о Поштанској банци. Истовремено, радикално треба смањити бирократски апарат у корист ефикасности, квалитета и стручности, те извршити правичну ревизију социјалних давања. Није ми прихватљиво да радник, са истом стручном спремом и сложеношћу послова у привреди, има два до три пута мању плату од владиног службеника!

Посебна подршка потребна је малим привредницима, занатлијама и сељацима. Они су највише изложени кризи. Власт не смије заборавити да ти људи свакодневно обезбјеђују живот својим породицама и породицама својих радника. Неликвидност је погубна. Посебно за мале привреднике.

Највећи кривац за то је власт, јер не испуњава правовремено своје обавезе, па их не могу испунити ни други.