Ognjen Tadić

У финишу кампање уочи општих избора у Републици Српској и Босни и Херцеговини, заказаних за 3. октобар, осим индиректног, медијског присуства у бирачком тијелу, за водеће представнике политичких странака посебно је важна и километража коју пређу, односно, директно обраћање гласачима. На почетку разговора за «Нови Репортер», кандидат коалиције «Заједно за Српску» за предсједника РС и потпредсједник Српске демократске странке Огњен Тадић истакао је да је веома задовољан повратним информацијама које је добио у непосредној комуникацији са грађанима Републике Српске: «Од почетка марта ове године, стално сам на точковима. Не постоји општина у коју нисам отишао неколико пута. Мислим да сам се руковао или упитао са преко 100.000 људи и могу да закључим да народ шаље неколико важних порука. Прво, грађани нису задовољни животом у Републици Српској и разочарани су у актуелну власт. Друго, сва врата су отворена за Српску демократску странку. И треће, људи желе нову генерацију политичара, који ће имати довољно искуства, воље и знања да поправе стање у РС.»

Нови Репортер: Која питања су у фокусу ваше кампање за функцију предсједника РС?

Тадић: Тачно је да су надлежности предсједника Републике утврђене Уставом, али, предсједник истовремено има и обавезу према свим грађанима, пошто се бира на територији читаве РС, да води политичке, економске и друштвене процесе, заједно са другим институцијама. Прва обавеза је да се вратимо поштовању Устава и закона Републике Српске, односно, да се изборимо против криминала и корупције. Друга обавеза је да формирамо нову економску политику која производи средњу класу у Републици Српској, имајући у виду чињеницу да је тај слој нестао у протеклих двадесет година. Лично мислим да предсједник Републике треба посебну пажњу дати равномјерном развоју РС, образовању и запошљавању ради напретка Републике Српске. Неопходна је нова национална политика, која неће лутати, као што је то случај данас, а изузетно је важно и да РС буде представљена у новом свјетлу, као слободна, богата и образована земља, за што су неопходне и унутрашње реформе које томе доприносе. Поменуо бих и формирање Народне канцеларије РС, као израза осјетљиве социјалне политике коју треба да води предсједник Републике Српске. Уз све то, важно је рећи да предсједник Републике Српске има значајну улогу и у вођењу међународне политике, како кроз именовање амбасадора који из РС долазе у дипломатска представништва БиХ, тако и кроз друге билатералне и мултилатералне контакте које Република Српска самостално води и остварује.

Шта су ваше кључне замјерке главном противкандидату, представнику Савеза независних социјалдемократа Милораду Додику? С друге стране, препознајете ли у његовој политици токове који могу да имају континуитет у случају ваше побједе?

Ја водим позитивну кампању, а пошто и г. Додика и мене јавност веома добро познаје, препуштам грађанима да се одреде према свим елементима биографије г. Додика и оном што он данас ради. У мом случају, веома је важно да кажем да је континуитет политике коју представљам повезан са 1990. годином, када је већина Срба одлучила да не оде за Антом Марковићем или Нијазом Дураковићем. Затим, са 1992. када је већина Срба одлучила да ствара и брани Републику Српску. Такође, и са 1996. када је већина Срба одлучила да се не допусти странцима и ОХР-у управа над Републиком Српском, нити да РС трчи под њихове скуте. Тај континуитет, што је за мене важно, закључује ова, 2010. година, када ће, сигуран сам, већина Срба одлучити да Републику Српску треба да воде младост и сазреле генерације са свјежим и квалитетним идејама, као и вољом и знањем да их остваре.

Да ли сте спремни на сналажење у околностима кохабитације, односно, на ситуацију да будете предсједник Републике без парламентарне већине или да политички блок коме припадате има скупштинску већину, али не и предсједничку функцију?

Од почетка мог политичког дјеловања, дио сам политике националног јединства. Као савјетник предсједника Републике био сам задужен за имплементацију Споразума о принципима усаглашеног политичког дјеловања, који су потписале све српске политичке странке. И данас себе не посматрам искључиво као кандидата Српске демократске странке и коалиције «Заједно за Српску», већ мислим да сам опција свих људи који желе предсједника грађанина, народног предсједника, са једнаким односом према сваком човјеку, без обзира на то да ли је члан неке странке или није. Зато сам увјерен да неће бити тешко да сарађујем са свим парламентарним странкама у РС. С друге стране, сигуран сам да ће коалиција «Заједно за Српску» остварити резултат који ће јој омогућити да формира будућу владу РС или да има централно мјесто у формирању такве владе. У свему томе, улога Српске демократске странке је веома важна, јер СДС представља најорганизованију политичку снагу, која посједује највећи политички потенцијал за промјене у Републици Српској.

Поменули сте нужност креирања нове националне политике у РС, у случају ваше побједе. Који су кључни елементи те нове националне политике и по чему би се она разликовала од правца актуелног владајућег блока?

Кључна разлика је досљедност, која у мом случају није никада била доведена у питање, а у случају мог кључног противкандидата практично није никада постојала. Приоритети су интереси РС, поштовање Дејтонског мировног споразума и формирање нове економске политике ради искоришћавања природних ресурса за добробит свих грађана и формирање средње класе у Републици Српској. Дакле, основа нове националне политике јесте – Република Српска на првом мјесту. Сматрам да РС на првом мјесту треба бити и званичном Београду, односно, Србији, када су у питању регионални односи, али и свим већим силама које имају утицај на југоистоку Европе, а желе одржавање мира, политичке стабилности и успјешан економски развој овог простора. РС може да удовољи таквом захтјеву, може бити упориште такве политике и на нама је да, бирајући кредибилне људе, дамо допринос томе да Република Српска саму себе тако позиционира. У односу на Србију, не треба да осјећамо било какву врсту промјене политике када је то у питању, јер је Србија, ипак, најважнији гарант Дејтонског мировног споразума. У односу на Хрватску, не треба да осјећамо било какву потчињеност, иако је, нажалост, досадашња Влада РС у сарадњи са званичним Загребом и ХДЗ-ом БиХ довела себе у позицију зависности од хрватске политике.

Инсистирате на побољшању односа са Србијом. Да ли је за реализацију тог циља, с вашег становишта, неопходна не само промјена власти у РС, него и другачија владајућа структура у Београду?

Ми имамо навику да поштујемо сваки избор грађана Србије и то се неће промијенити, након што на октобарским изборима са власти оде актуелна већина и побиједи коалиција «Заједно за Српску» и њене странке – чланице. Можемо да дијелимо ранији период на више фаза, али је то тема за анализе. Обавеза сваког одговорног политичара јесте да обезбиједи пуну и максималну сарадњу званичне Бањалуке и официјелног Београда, прије свега кроз Савјет за реализацију Споразума о специјалним и паралелним везама, а онда и на сваком другом плану, имајући у виду претпоставке које постоје и повезаност РС и Србије, како националну, тако културну, политичку, економску и сваку другу.

Да ли вам је свеједно ко ће бити изборни побједник у Федерацији?

Волио бих да у Федерацији не побиједи Харис Силајџић и жао ми је што му помаже Милорад Додик. Волио бих да у Федерацији нађемо саговорника за реализацију заједничких потенцијалних идеја, које омогућавају бољи живот свим грађанима, али, да при томе то не буде острашћени унитариста, који по сваку цијену жели нестанак ентитета. Што се тиче хрватске компоненте, мислим да је она потпуно маргинализована, јер се налази под страшним притиском не само свог окружења, него и унутархрватских односа. Не могу рећи да ми је због тога драго или жао. Једино ћу бити незадовољан ако то буде значило да хрватски утицај на прилике у Босни и Херцеговини више не долази из Мостара, него почиње да снажније долази из Загреба или, не дај боже, Ватикана, зато што би то могло значити поремећај дејтонских односа и угрожавање мира и стабилности. Против сам тога да било који народ доминира унутар Босне и Херцеговине и против сам тога да било који ентитет доминира унутар БиХ. Мислим да принципи равноправности, разумијевања три народа и два ентитета представљају трајну формулу мира на овом простору.

Какав ће бити однос РС према страном фактору у Босни и Херцеговини у случају ваше побједе на изборима за предсједника Републике?

Моја порука је потпуно јасна – ОХР мора да оде. Закони које је донијела Канцеларија високог представника морају престати да важе, морају бити преиспитани у демократској процедури, без било каквог условљавања и притиска са стране. Свим људима којима су изречене санкције, које значе губитак људских и грађанских права, те санкције морају да престану. На пољу односа са важним амбасадама у БиХ, земаља попут Сједињених Америчких Држава, Руске Федерације, Велике Британије, Француске или Њемачке, сматрам да Република Српска треба да води веома активну политику и тражи начин да усагласи интересе. Наравно, при томе РС мора да има мјеру и да зна када нешто престаје бити њен интререс и постаје предмет препуцавања великих свјетских сила. Таква препуцавања ми морамо избјегавати, јер нас је довољно изгинуло у сличним процесима. Превише смо територије изгубили у сличним токовима и превише нам је привреде страдало у таквим околностима. Зато је наш примарни задатак да на међународном плану водимо политику која чува територије Републике Српске, која чува и повећава њено становништво и доприноси томе да наша привреда буде сваког дана све снажнија, а да се тиме отварају нова радна мјеста, да се млади људи задржавају на овом простору и да старији имају социјалну сигурност у годинама које су пред њима.